Gospodine... Big?

Jako su mi zanimljive devojke koje svog dečka zovu Zverka. Mislim, primetili ste valjda da svaka ima svog Zverku?

Bez obzira na to da li je on debeo, mršav, ćelav, nosi šuškave trenerke kroz grad, odelo ili krokodilske cipele - nebitno kakvu sličnost ima ili nema sa onim iz serije, svaki je Zverka. Svaki je večna ljubav, pa čak i kada postoji sledeći uvek će onaj prethodni biti Zverka, bar neko vreme dok ga grad bude izbacivao na svakom koraku, a zatim će ga smeniti zaborav te zvanično titulu dodeliti tom novom. Iako sam jedan od najvećih fanova serije, nekako se nikada nisam pozabavila svojim Mr. Big-om. Da li da upadnem u kliše, pitam se, pitam.

Odmah da vam kažem, ja ne znam ko je moj Mr. Big. Ne zato što ima više kandidata, nego mi malo nisu jasni kriterijumi po kojima ću odlučiti.

Mr. Big treba da predstavlja nekoga ko je obeležio vaš ljubavni život na neponovljiv način kojim uvek i svuda utiče na vaše emocije, sa kim god da ste. Dakle on je zemljotres koji i kada ne udara u epicentar vašeg srca nađe način da ga osetite.

Razumeli smo se.

Dok kucam ovaj tekst ide mi pesma od Ališe Kiz „Love is blind“. Nisam nepopravljivi romantik, već je Ališa jedina pevačica uz čiju muziku mogu da pišem. No, zanimljiv momenat primetih u pesmi „And all of my friends think I’m crazy for loving you“.

Pogodak!

Ako će moj Mr. Big predstavljati opštenarodno prihvaćenog gospodina Zverku, recimo da bi ovo bila prva sličnost srpskog sa onim iz serije. Valjda bi tako trebalo, on je jedan od onih likova koji nisu baš dobar izbor, zar ne?

Hm, pa ako se po tome ravnam imam par kandidata za gospodina Zverku. Muškarci zbog kojih sam dolazila u situacije da nemam kome da patetišem, jer više niko nije hteo da me sluša. Nerealne priče o još nerealnijim, pa i ako su barem malo realni, pogrešnim ljudima. Da se ne lažemo, svaka je devojka onda imala minimum dve, tri Zverke.

Ali oni zaista i jesu Zverke. U određenim periodima života svakako u bukvalnom značenju. Danas drugačije gledam na to ali tada, konkretno u centru zbivanja mojih zaluđenosti, svaki je bio Zverka svog vremena.

Dok sam izvodila statističke podatke iz svoje glave i pravila neku paralelu situacija koje bi se mogle opisati kao dostojne Mr. Big-u, uvidela sam da su Zverke u mom životu bile prolazne. Bili su u priči dugo koliko i beogradska košava - dovoljno jaki da ostave trag, a opet samo sezonski.

Nije to bilo to.

Ališa Kiz i dalje peva, ali sada drugu pesmu „Through the shake of the earthquake I will never fall, that’s hot strong my love is“.

Pogodak!

Opet ja o zemljotresima, ali upravo je to ono što razlikuje gospodina Zverku i gospodina Velikog.  Čini mi se da sam konačno ušla u srž Mr. Big-a.

Upoznala sam ga pre pet godina. Ne baš slučajno, jer sam provocirala susret danima unazad. Sećam se da me je samo to njegovo izgovoreno „Ćao“ uzdrmalo više nego Fukušimu. A on mene i dalje zove „Mala“. Ipak taj karakter i stav po kom je poznat i u koji sam se zaljubila onomad je ono nešto zbog čega ću i pored nekog drugog osećati zemljotrese najviših stepena Rihterove skale.

Zimus smo večerale u jednom restoranu. Sedela je nasuprot mene i povikala „Tara, evo ga, ulazi“. Najednom sam se skamenila, u nemogućnosti da se pomerim, rezonujem, bilo šta uradim. Isti onaj osećaj kao kada se probudite usred sna, svesni da ste budni i naređujete svom telu da načini pokret, ali ono vaš ne sluša.

Nije me video i seo je dalje od mene. Kada sam se nakon par minuta konačno malo opustila i došla k sebi, videla sam ranicu na svojoj ruci. Ranicu od nokta koji sam sebi zarila u ruku.

Čudan je ovaj grad, uvek nađe način da mi ga izbaci pred oči baš onda kada ne treba. Kada možda postoji neko drugi, kada sam možda srećna, kada konačno ulazim u onaj period gde intenzitet mojih osećanja prema njemu slabi. Baš tada, on samo prozuji pored mene i nekako sve uzdrma.

Kada kažem prozuji, mislim bukvalno. Retko se čak i sretnemo licem u lice. Naravno ja sam ta koja ima poseban radar da ga i ispod kacige primeti. Jednostavno mi ga život prikaže na najsuludije načine, dovoljno da me podseti.

Ako neko ima toliki uticaj na mene, da li je on gospodin Veliki?

Setimo se i da priča o originalnom Mr. Big-u nikada nije bila bajna i sjajna. Zato ne znam da li bi on to trebao da bude. Možda.

Izabrala sam svog gospodina Velikog. Da, jer kao svaka žena i ja imam jednog. A da li je on Mr. Big Love ili Mr. Big Crush, vreme će pokazati.

Iskreno, kada sam počela da pišem ovaj tekst osećala sam se kao najveći kliše na planeti. Pišem o Zverki, čuj novosti. Ali sada kako sam ga polako privela kraju, ne osećam se kao kliše ako ga nazovem Zverkom ili gospodinom Velikim, jer sada znam ko je Zverka, a ko Veliki.

Da li će kroz moj život proći još puno Zverki, ne znam. Ali da je samo jedan gospodin Veliki... to je absofuckinglutely tačno.

(Cosmopolitan.rs)